Grinje su male mikroskopske životinje koje se hrane našim izumrlim ćelijama kože. Žive što je moguće bliže izvoru hrane, odnosno na ili u gornjem delu dušeka. One su problem koji se mora držati pod kontrolom.
Grinje u kući
Postoji vrlo široka paleta vrsta grinja (poput krpelja ili varoa koja napada pčele). One koje nam prave društvo u kući, obično se nazivaju grinje kućne prašine. Pod ovim nazivom razlikujemo one koje se nalaze u hrani nastale pod uticajem vlage i plesni i one koji žive u prašini i na mestima gde provodimo vreme (sofe, stolice, tepisi i posteljina). To su one koje nas ovde interesuju.
Dimenzije grinja u krevetnoj prašini su između 0,1 i 0,6 mm. Nisu vidljive golim okom. One jedu ostatke organskih materija (kože, dlake …). Žive nekoliko meseci i svaka ženka može da položi oko 300 jaja mesečno odnosno nešto oko hiljadu tokom svog života. Razmnožavaju se sve brže ako su uslovi povoljni: vlažnost od 60 do 80% i stabilna temperatura između 24 i 30 ° C.
Problemi sa grinjama
Proteini sadržani u izlučevinama grinja su posebno alergeni za ljude. Samo 2 miligrama grinja po gramu prašine dovoljno je da izazovu alergijsku reakciju, a 10 miligrama po gramu prašine može da izazove napad astme.
Suočavanje sa izvorom problema
Prvi način da se oslobodimo grinja je otići i živeti u planinama. Počev od 1200 metara nadmorske visine vazduh je suvlji i grinje se više ne mogu razmnožavati. Ako to nije moguće, drugi način je otklanjanje izvora problema. Kao što smo rekli, za rast i razmnožavanje, grinjama trebaju konstantan nivo vlažnosti i povoljna temperatura. Zbog toga se moraju ukloniti vlaga i toplota i učiniti sve da se naruši njihovo stanište. Sledi nekoliko stvari koje biste u tu svrhu trebali učiniti.
Koristite zaštitu za dušek
Ovo je prvi sloj nakon čaršava koji štiti dušek. Prednost zaštite za dušek je što se vrlo lako može skinuti i oprati u mašini. Primena zaštite za dušek je odličan način da se površina dušeka održi čistom i nepodobnom za razvoj grinja.
Koristite naddušek od čiste runske vune
Naddušek od čiste vune obezbeđuje sloj vune (mi nudimo 1kg/m2 sa Ott sistemom) na dušeku. Vuneni naddušek mora biti napravljen tako da se lako skida i da se s vremena na vreme može protresti i provetriti napolju. Izlaganje naddušeka sunčevim zracima ili provetravanje na svežem vazduhu uništiće grinje. Pored toga, vuna ima dva svojstva zbog kojih je odličan materijal za borbu protiv grinja :
- Vuna diše i ostaje suva : vuna može da upije vlagu do 30% svoje težine i vrlo brzo se suši. Ne zadržava vlagu dovoljno dugo da bi grinje mogle da se razvijaju.
- Vuna je blago abrazivna : neobrađena vunena vlakna obložena su opnama koje formiraju neku vrstu krljušti. Prirodno međusobno trenje ovih vlakana ima abrazivno dejstvo koje uništava grinje.
Vuna je suva i abrazivna i u velikoj meri narušava život grinja.
Koristite ventilirani dušek
Dušek mora biti provetren kompletno kako ne bi zadržavao vlagu tokom dana. Zato bi dušek trebao biti dovoljno tanak (ne deblji od 20 cm). Vazduh tada može da cirkuliše kroz dušek i stalno ga suši, posebno tokom dana u odsustvu spavača. Na taj način dušek pruža suvu i zdravu klimu.
Provetravajte sobu i krevet
Najbolje je ostaviti krevet nenamešten tokom dana kako bi se pospešila ventilacija. Prozor treba otvoriti kako bi se soba što više provetravala čak i zimi. Grinje će u tom slučaju imati mnogo više problema sa nastanjivanjem. Kao što smo pomenuli, naddušek se mora redovno skidati i provetravati napolju.
Zaključak
Spavanjem na prozračenoj, suvoj i zdravoj posteljini razvoj grinja će biti znatno smanjen. Pored toga, zaustaviće se i razvoj bakterija koje se hrane izmetom grinja i mrtvim grinjama. Zanimljivo je znati da je prirodni lateks bakteriostatski, što znači da sprečava rast bakterija.
Pomoću ovih jednostavnih pravila nema potrebe za hemijskim tretmanima protiv grinja koji su potencijalno mnogo opasniji od problema koji pokušavaju da reše.
Taj racionalni pristup je celokupna filozofija Ott Sistema.
Naslovna fotografija: ženka grinje, duga oko 0,25 mm do 0,50 mm, uhvaćena skenirajućim elektronskim mikroskopom (izvor CSIRO – Matt Colloff).
